Pauline Mol poznaje svoju publiku više od dvadeset godina. "Pripadam onom prvom valu mladih i samovoljnih ljudi koji su stvorili nizozemsko kazalište za mlade sedamdesetih godina. Tada nije bilo praktično ničega na tom polju osim, tu i tamo, dramatizacija poznatih bajki." Kao studentica književnosti i teatrologije, pripadala je kolektivu Tejater teneeter. Potpuno u duhu sedamdesetih, išla je u škole, kao mnogi umjetnici za djecu i mlade, najprije kao glumica, a kasnije sve više i više kao pisac.

"U našem radu s razredom uzeli bismo kratku scenu za igranje s djecom. Ja sam bila ta koja je brzo oblikovala te scene. Uvijek sam se bavila cjelinom: što je to što želimo reći, koji i kakav to dijalog želimo sa svojom publikom?"

Bok čudovište (Dag monster) prema priči Ljepotica i zvijer, napisala je 1986. godine, Bizon i sinovi 1998. godine u suradnji s redateljicom Moniek Merkx u kazalištu Artemis, Den Bosch, Nizozemska. To je njezino posljednje napisano djelo u kazalištu za mladu publiku.

Kazalište Mala scena uprizorilo je i Bok čudovište (1999.) i Bizon i sinovi (2002.). U tijeku je postavljanje teksta Bio jednom jedan zmaj čiju je izvornu izvedbu zagrebačka publika mogla vidjeti na festivalu Mliječni zub, 1998. godine.

Bibliografija:

• Bizon & sons (1998)
• Carlos' dochter (1982)
• De dronken dag van Salvador (1984)
• De ruzie (1980)
• De verrassing (1983)
• De wals van de man die weinig wist (1987)
• De zomer van Aviya (1991)
• Dimbayayou, of de geboorte van kleine Monco (1989)
• Drie dagen Jan (1982)
• Foppe en Douwe (1999)
• Het geheim van de waarheid (1981)
• Hi, monster (1986)
• Icarus!! Of: De roep van de zon (1990)
• Iphigenia, Child of a King (1989)
• Kleine Lily (1994)
• Pas op de plaats (1999)
• Soms verdwaal ik in een draak (1997)
• Tell us Medea tell us (1994)
• The last child (1993)
• Van de houthakker en de halve kalkoen (1985)
• Verhalen van de zwarte kraai (1986)
• Watersnood (1996)
• Zomer (1986)